Ova stranica koristi kolačiće za pružanje usluga u skladu sa Politikom privatnosti. Nastavkom korišćenja našeg sajta, slažete se sa upotrebom kolačića.
Decembar mesec… Dolazi zima, poslednje piće i pozdrav sa svima. Balkanski vukovi ponovo kreću, stazama strmim da nađu sreću. Tresu se Pariz, Cirih i Beč, vukovi nikada ne gube meč. Suvarak, žuto, bundare, čuke, ulaze tiho bez mnogo buke. I samo ponekad kad izda sreća, sevne u mraku krst, žito, sveća. Drugovi plaču, čaure lete, i balkanski vuk je nečije dete. Gomila love i lake žene, vučija krv mu teče kroz vene. Kazina gore, kocka se vrti, balkanski vuk je jači od smrti Ponosan, gord, nikad ne beži, pokaže očnjake i opasno reži. Kad rana boli ćuti, ne kuka i zato miševi beže od vuka. I samo ponekad kad izda sreća, sevne u mraku krst, žito, sveća. Drugovi plaču, čaure lete, i balkanski vuk je nečije dete.
Ponekad, kad vreme stane, ne brojim sate, ne brojim dane. Ponekad i nije važno da li je pravo ili je lažno. Ponekad, prsti se zgrče, zastane srce samo na tren. Ponekad setim se samo ona je moja, a ja sam njen. I tada budi se zora, predivan majski dan, i tada oči se sklope i tada tonem u san. Ponekad zatvorim oči i ne znam da li je noć ili dan. Ponekad i nije važno, da li je java ili je san. Ponekad, prsti se zgrče, zastane srce samo na tren. Ponekad setim se samo ona je moja, a ja sam njen. I tada budi se zora, predivan majski dan I tada oči se sklope i tada tonem u san.
Kad zastave padnu, kad spusti se noć, čućeš moj vrisak- upomoć… U zemlji bez nade, gde snove nam krade, čarobnjak zli. Na ivici pakla sa srcem od stakla, poslednje piće pijem za nas. Daj oteraj ptice što kidaju lice i raznose prah. Poslednja pesma, poslednja rima, vazduh se ledi, dolazi zima. Poslednja pesma, zavet za nas. Poslednja rima za duše spas. Na ivici pakla sa srcem od stakla, poslednje piće pijem za nas. Daj oteraj ptice što kidaju lice i raznose prah. Poslednja pesma, poslednja rima, vazduh se ledi, dolazi zima. Poslednja pesma, zavet za nas, Poslednja rima za duše spas. Kad zastave padnu, kad spusti se noć, čućeš moj vrisak- upomoć... U zemlji bez nade, gde snove nam krade, čarobnjak zli.
Najlepše su njene oči, boje kafe koja peni. Kad se daje, kad se nudi, kada voli, kada ljubi, najlepše su oči njene. Najlepša je kad se smeje, kad mi smehom tugu gasi. Kad obrazi porumene, kada pogled naglo skrene, najlepše su oči njene. Volim miris tvoje kose i sa usne kapi rose, Kad se budiš najlepša si tad. Volim oko kada krene, osmehom tad lečiš mene, kao vino, kao Božiji dar. Najlepša je kad se smeje, kad mi smehom tugu gasi, Kad obrazi porumene, kada pogled naglo skrene, najlepše su oči njene. Volim miris tvoje kose i sa usne kapi rose Kad se budiš, najlepša si tad. Volim oko kada krene, osmehom tad lečiš mene, kao vino, kao Božiji dar.
Na Balkanu postoji zemlja iz snova, gde vladaju moćni, gde caruje lova, gde kum je kumu i dželat, i brat, gde malo-malo pa započne rat. Gde nisi normalan ako ne poludiš, gde želiš da zaspiš, a da se ne probudiš, gde zakona nema, diktatura vlada, zemlja iz snova, zemlja botova. Gde ljudi slave, a psuju Boga, gde nožem nasrće svoj na svoga, gde su sudski sporovi duži od života, gde je biti čovek najveća sramota. Gde nisi normalan ako ne poludiš, gde želiš da zaspiš, a da se ne probudiš, gde zakona nema, diktatura vlada, zemlja iz snova, zemlja botova. Na Balkanu postoji zemlja iz snova, gde vladaju moćni, gde caruje lova, gde kum je kumu i dželat, i brat, gde malo-malo pa započne rat. Gde nisi normalan ako ne poludiš, gde zeliš da zaspiš, a da se ne probudiš, gde zakona nema, diktatura vlada, zemlja iz snova, zemlja botova.
Vesela družina, a pesma tužna, traže da sviram jednu za tebe. Pogled u prazno kaže mi sve, da jeleni umiru, zar ne? Biser iz oka niz obraz klizi, zvezdano nebo ima tu moć, da posle svega da mi snage, tad jeleni odlaze u noć. I lepa, i mlada, najlepša od svih, u svakoj pesmi ti si zadnji stih. Da gubim te ne mogu i ne mirim se s tim, posle tebe ostaje pepeo i dim, posle tebe ostaje pepeo i dim. Vesela družina, a pesma tužna, ne želim više da budem tu. Odlazi jelen ka zvezdi sjajnoj, a ja i dalje sviram za nju. I lepa i mlada, najlepša od svih, u svakoj pesmi ti si zadnji stih. Da gubim te ne mogu i ne mirim se s tim, posle tebe ostaje pepeo i dim, posle tebe ostaje pepeo i dim.
Ćelija mračna, bez prozora, bez vrata. Osećam zadah smrti i blata. Otvaram oči, užasan san, napolju kiša, jesenji dan. Sahrani me i idi, ne misli na kraj, stegni me za ruku i vodi me u raj, Iščupaj mi srce i baci ga u reku. Spali tužne pesme što venama mi teku. Od kada te nema, ne živim ni ja, kao duh iz boce dižem se sa dna. Okreni se i idi, ne misli na kraj, stegni me za ruku i vodi me u raj. Isčupaj mi srce i baci ga u reku. Spali tužne pesme što venama mi teku.
Kada si mi jednom davno rekla, postaću princeza, ma, mislio sam važi, to se ona zeza. Ko anđeo čedna, lepa kao san, ona tamnu noć pretvara u dan. Od tada se nismo viđali baš često, rekla si mi idem, ne drži me mesto. K’o vučica gladna, k’o planinska reka, ti odlaziš tamo, gde te princ tvoj čeka. Ti si lasta koja sad leti na jug, Ti si moja ljubav, moj najbolji drug, moja sjajna zvezda što u blato pada, princeza iz snova, kraljica mog grada. Dani su mi dugi od kada te nema, dosadni i prazni, uvek ista šema. Još gitaru svira ovaj starac ludi i svakoga jutra umoran se budi. Ti si lasta koja sad leti na jug, Ti si moja ljubav, moj najbolji drug, moja sjajna zvezda što u blato pada, princeza iz snova, kraljica mog grada.
Podižem pogled, dodajem gas, prolazi život pored nas. Nejasan obris daleko u tami, hiljade ljudi, a mi smo sami. Ti si tu na javi i u snu, ti si tu na vrhu i na dnu. Pokrivam oči, padam u reku, talasi hladni kao nož seku. I opet obris, i opet tama, poslednji trzaj, ostaješ sama. Ti si tu na javi i u snu, ti si tu na vrhu i na dnu. Podižem pogled, dodajem gas, prolazi život pored nas. Nejasan obris daleko u tami, hiljade ljudi, a mi smo sami. Ti si tu na javi i u snu, ti si tu na vrhu i na dnu.
Hotel u Rumi osamdeset i neke, vrelo julsko veče, osećam strah, bez tonske probe u punoj sali, usta se suše, zastaje dah. Gitara svira ,,Jednoj ženi”, ustaju, plešu, dobro je sve. Tada sam video najlepše oči, svetla u tami, buktinje dve. Prilaziš hrabro, blistaš dok hodaš, nespretno kažeš ruku mi daj, može za mene ona od PURPLE-a, znaš ona stara, “WHEN A BLIND MAN CRIES”. Druže moj, stari moj, dobri moj, ti danas imaš decu sa njom, a ja sam joj samo broj. Stari moj, druže moj, Ponekad zaiskri suza u oku kad pričam o njoj. O devojci mladoj, sa srcem zmaja, priču iz bajke bez srećnog kraja. Druže moj, stari moj, Ti nisi znao za priču, tu priču o njoj. O devojci mladoj sa srcem zmaja, poslednjoj stanici na putu bez kraja, druže moj. Ni jedan mesec nije prošao brže, svetla se gase, putujem sutra, u bendu svi srećni… Idemo na more… Ja tužan, slomljen, pijem do jutra. To veče u hotelu novi bend, svi opet plešu, dobra je svirka, gitare više na sceni nema, nju sada menja klavirska dirka. I kome sad kažeš ruku mi daj, može za mene “WHEN A BLIND MAN CRIES”. Druže moj, stari moj, dobri moj, ti danas imaš decu sa njom, a ja sam joj samo broj. Stari moj, druže moj, Ponekad zaiskri suza u oku kad pričam o njoj. O devojci mladoj, sa srcem zmaja, priču iz bajke bez srećnog kraja. Druže moj, stari moj, Ti nisi znao za priču, tu priču o njoj. O devojci mladoj sa srcem zmaja, poslednjoj stanici na putu bez kraja, druže moj.
Vaša poruka je uspešno poslata
Uskoro ćemo Vas kontaktirati